BITKA ZA KOSOVO JOŠ NIJE GOTOVA(Pismo slovackom prijatelju)
Vaš parlament se nedavno, iako izložen velikim pritiscima, ponovo izjasnio u prilog nepriznavanju fantomske NATO države, tzv. Republike Kosove. To je ispravna i hrabra odluka. U svoje lično ime i u ime svih Srba ja se ovom prilikom duboko zahvaljujem Slovačkom narodu, njegovom parlamentu i njegovoj vladi. Vama, gospodine Robert, hvala što ste omogućili, jednom srpskom dramskom piscu, ovo skromno obraćanje slovačkoj javnosti.
* * *
Da je ovde u pitanju neki drugi narod umesto Srba, možda bismo i mogli da poverujemo u zaglušujuću buku Zapadnih medija o tome kako je priča o Kosovu završena. U ovom slučaju takva tvrdnja je neozbiljna i naivna. Složene priče ne mogu imati jednostavan i lak završetak, a priča o Kosovu i Metohiji (ovo je ispravni naziv pokrajine) previše je složena da bi se predstavila samo kao tek jedna NATO ratna opereta.
Ezoterijski nivo napada na Srbiju posebno svedoči u prilog složenosti čitavog poduhvata. Bombardovanje je otpočelo 24.marta. Kao što je poznato 24.mart je osmi dan matrovskih Ida, Dan kidanja glava golubovima. Reč je o simboličkom pročišćenju, u krvi nevinih, učesnika rituala. Napad na Srbiju naručioci su ritualno nazvali ,,Milosrdni anđeo’’. Zaključite sami sa čime smo bili (i još uvek smo) suočeni kao narod i kao pojedinci.
Varljiv utisak pobede stvoren prikrivanjem sopstvenih gubitaka (Nato je imao ozbiljne i teške gubitke, i o njima možemo posebno pričati nekom drugom prilikom), proglašenjem pobede (tek kad je neprijatelj /Srpska vojska/ otišao kući) predstavlja na brzinu sklepanu dajdžest (digest) istoriju jednog ratnog pohoda koji se kruniše proglašenjem nekakve Republike Kosove.
Ironijom sudbine na Kosovu i Metohiji Srbi danas ponovo bivaju suočeni sa velikim ispitom Istorije. Pre 600 godina (1389.g.) u kosovskoj bici poginula su dva vladara i proliveno je mnogo srpske i turske krvi. Danas kada nas neupućeni pitaju da li je knez Lazar znao da u toj bici nema šanse i zašto je izginula sva srpska viteška aristokratija, moguć je odgovor da je za jednu naciju ili pojedinca, svejedno, važno da zahteva svoje pravo, tim više što je ono utemeljenije, pa makar i znali da nemaju snage da to pravo ostvare. Rat jeste jedna ružna stvar, ali nije i najružnija. Mnogo je gori truli i degradirajući moralni stav i pacifičko osećanje prema kome nema ničega goreg od rata. Čovek koji nema ništa za šta bi bio spreman da se bori i žrtvuje, za koga ne postoji ništa vrednije od vlastitog konfora i sigurnosti – bedna je kreatura i nema mogućnosti da postane slobodan i bolji nego što jeste. Mi Srbi, naučeni smo da ostajemo uspravljeni, čak i kada stojimo u ruševinama i kada je sve propalo.
Bilo bi pogrešno u ovim rečima prepoznavati pozive u rat. Za tako nešto Srbija trenutno nema snage i mi smo svesni da će Kosovo biti presuđeno diktatom velikih sila, ali naše da i ne tom diktatu jeste moralni i istorijski i pravni i politički stav, to je ono što nas razdvaja od bednih kreatura pacifičkog konformizma. Iako, danas, Srbi moraju da traže dozvolu od UNMIK-a da bi ušli na teritoriju Kosova i Metohije, iako se svetsko medijsko okruženje trudi da kompromituje naše nacionalne mitove, mi ne zaboravljamo poruke sopstvene prošlosti. Kao što su naši preci pre mnogo vekova stali pred mnogobrojnijeg i jačeg neprijatelja i zaustavili ga, tako smo i mi nedavno slabo naoružani i malobrojni stali pred moćni Nato, pred 20 najmoćnijih država. I jaki i najmoćniji su bili zaustavljeni i ovoga puta.
Kao što smo uvek znali da se izborimo sa istorijskim alama, znaćemo i danas da se izborimo i sa ovom istorijskom žvalom ostavljenom na jugu naše otadžbine. I ako me pitate da li će biti rata na Kosove mogu vam predočiti samo jedan odgovor – rata mora biti.
Kosovsko pitanje je suviše komplikovano da bi već bilo okončano. O čemu je ovde reč?
To je pre svega priča o velikoj šahovskoj tabli vodećeg ideologa globalizma Zbignjeva Bžežinskokog na kojoj Nato po svaku cenu nastoji da zatvori rusku pukotinu i raspolovljenost svog vojnog prstena kojeg sve više steže oko Rusije. Istovremeno to je i Američka prepreka koja treba Evropi da zapreči približavanje azijskim izvorištima nafte, prirodnim rasursima Bliskog istoka i Srednje Azije kao i tržištima pomenutih prostora. Kosovo je osetljiva karika koja spaja 2 od 3 velika prostora kopna (zapadni i južni) u lancu duž oboda Evroazije a koji ima ulogu da srednji prostor (Rusiju) drži u okruženju, duboko potisnut u kontinentalnu unutrašnjost. Kosovo, dakle, nije samo regionalno (Balkansko) pitanje. Ono ima kontinentalnu (evropsku) dimenziju, ali i transkontinentalnu (evroazijsku). Sa druge strane ono je i karika koja spaja neprekinuti lanac islamskih zemalja, poznat pod imenom Zelena transverzala, od Indonezije i Bangladeša do prve evropske muslimanske države – Bosne. Podsećam Vas da je Bosna upravo i napravljena kao muslimanski platzdarm za buduće, planirane osvajačke pohode islama na Evropu. Ovim putem talasokratija planira da bezbedno, pred vrata Evrope, dovede najmanje 80 milionsku osvajačku islamsku armiju. Veoma opasno je prevideti krajnje ciljeve talasokratije koji nisu samo usmereni u pravcu uništenja Rusije, već i u još jednom ,,oslobađanju’’ Evrope. Ovoga puta od islamske pošasti. Planovi podrazumevaju potpuno uništenje islama, preuzimanje nafte, i razaranje Evrope kako bi i u narednom veku ona bila Američko-Britanski rob. Slabljenje Evrope, kako bi bila nemoćna i zatečena pred islamskom opasnosti, odvija se uporno, planski i veoma disperzivnom metodologijom. Krajnji cilj je kreirati jedan kretenizovani i bolesni naraštaj koji će biti lako uslovljiv i ucenjiv i koji će pristajati na sve što mu se pretpostavi. Zato su evropski gradovi danas, između ostalog, preplavljeni narkoticima. Zato je i stvorena jedna čisto heroinska država na tlu Evrope, tzv. Republika Kosove. Ovde je neophodno skrenuti zornost Vaših čitaoca na, ne tako davno, upozorenje Interpola da se sa Kosova svake nedelje u Evropu isporučuje 8 do 10 tona čistog heroina. Očito je reč o heroinskoj državi par exellence.
Država Kosove predstavlja nadgrobnu ploču nad građevinom OUN i označava kraj međunarodnog pravnog poretka koji je važio od 1945.g. Ovako sklepana država, ovaj matrix koji je smislio horor lik Fredi Kruger, izazov je svim banditskim organizacijama na planeti i podstrek da se banditizam isplati i da može biti nagrađen čak i državom.
Kosove je, takođe, i predmet suludih špekulacija međunarodnog cionizma koji, poučen lošim iskustvom Izraela i Palestinaca, kalkuliše sa idejom da iz Tadžikistana preseli 2 miliona Tadžika na Kosove čime bi oslobodili prostor bogat naftom za stvaranje novog Hazarskog kaganata, koji je još u XI veku definitivno uništio kijevski knez Vladimir.
Kosove je trenutno i najvažnije pitanje Vatikana koji ne prestaje da otima i pljačka relikvije i dragocenosti iz srpskih manastira (odmah po ulasku na Kosove francuski vojnici KFOR-a su ukrali iz manastira Devič srpskog mirotočivog sveca Joanikija Devičkog i odneli ga u Francusku. Na oštar protest Rusije i Grčke svetac je ekspresno vraćen u svoj manastir, da bi nakon toga manastir bio spaljen. Jedino su u plamenu ostale netaknute svete mošti našeg sveca, sve ostalo je izgorelo.) Upravo su po nalogu Vatikana Albanci izvršili veliko spaljivanje i miniranje srpskih manastira, srpskih sela i živih Srba 17. marta 2004. (Prvi dan martovskih Ida – Dan spaljivanja starih stvari!) Samo tom prilikom spaljeno je oko 150 manastira iz XV i XVI veka. Bila je to kazna jer su Srbi odbili ,,džentlmensku’’ ponudu Vatikana a koja se sastojala u tome da se ,,Srbi dobrovoljno odreknu svih svojih manastira i da pristanu da se oni proglase za albanske katoličke manastire koje su Srbi navodno u XIX veku na silu pretvorili u pravoslavne’’. Pri tome je irelevantna činjenica da su Albanci muslimani i da su to oduvek bili.Ovo veliko spaljivanje takođe je predstavljalo kažnjavanje Srba i zbog još jednog, krajnje bizarnog, razloga. U više navrata Malteški vitezovi (opet Vatikan) nudili su Njegovoj Svetosti Patrijarhu Pavlu da otkupe ruku Jovana Krstitelja koja se čuva u manastiru Ostrog. Nudili su za nju 10 milijardi dolara i još izgradnju 50 novih potpuno opremljenih bolnica u 50 srpskih gradova (Maltežani su veliki hospitalci. Sic!) Razlog njihove kupovine toliko je bizaran da smo mi Srbi spremni pre da uništimo tu Svetu Ruku nego li da dozvolimo da im pripadne. Oni, naime, žele da kloniraju Jovana Krstitelja, ne shvatajući pri tom da se Sveti Duh ne može klonirati. Tako nas Vatikan kažnjava jer odbijamo da učestvujemo u njegovom satanizmu.
Nije suvišno napomenuti da je Kosovo izuzetno bogato retkim mineralnim nalazištima. Prirodno bogatstvo Kosova je ogromno (ugalj za naredna najmanje 3 veka, nikl, hrom platina, zlato, srebro, osmijum, stroncijum, germanijum, boriti...). ,,Biće nam svima dobro’’, uveravao je Ričard Holbruk Hašima Taćija , ,,Kosovo je bogato rudama i mineralima. Svi ćemo biti bogati!’’ U najveće vlasnike prirodnih resursa Kosove već su stigli da se uknjiže Ričard Holbruk i Madlen Olbrajt. Ova poslednja, koja je vodila svoj lični rat protiv Srba, kao devojčica je izbegla holokaust i preživela stradanje svog naroda upravo jer je bila sakrivena u srpskoj porodici u Vrnjačkoj Banji, koja ju je čuvala kao svoje dete. Zahvaljujući tome upravo je preživela Drugi svetski rat. Prvom prilikom kada je bila u situaciji da se Srbima zahvali što su joj spasili život, poslala je na njih 1400 aviona i oko 3000 tomahavk raketa da ih bombarduje. Kosovo je u svetlu predočenog i priča o jednoj jevrejskoj zahvalnosti.
Kao što i sami možete da uočite, gospodine Robert, a ovo je samo nasumično i neznatno izabrana pozadina Kosovske stvarnosti, u priču o Kosovu upleteno je i previše toga. Kosovo i Metohija (ovo je pravo ime ove srpske pokrajine i dozvolite da ga objasnim Vašim čitaocima. Manji deo pokrajine, oko 12 % , čini Kosovo (oblast je dobila ime po ptici kos (vrsta drozda) a koja se na albanskom jeziku naziva muljići). Ostatak pokrajine (88% pokrajina) naziva se Metohija. Ime je izvedeno od grčkog metoh što označava manastirski posed. Na Kosmetu moj narod je od XI veka izgradio oko 5000 manastira i crkava i sva je pokrajina bila jedan veliki manastirski posed. Otuda i ime Metohija. Sada su jasniji razlozi izostavljanja imena Metohija kao i neugodne konotacije koje bi takvo ime proizvodilo.
Na političkoj pozornici Evrope i Srbije imamo, dakle, geopolitičke interese, kriminalno-heroinske, terorističke, okupaciju od strane OUN-a, ludila verskih mitomanija, ezoterijsku shizofreniju, lične lopovske interese i ko zna šta sve još. Postavljeni su, dakle, svi neophodni dramski elementi za izvođenje jedne tragikomične farse pod nazivom Američka demokratija i ljudska prava. Jedino je finansijski kolaps Amerike i Zapada pokvario izvođenje predstave. Za tu predstavu više niko nema para. Država Kosove već je propala. Igrale se siledžije – rodilo se dete. Ali dete je nakaza i niko neće da ga ljulja. Pogotovu niko ne želi da plaća alimentaciju.
Priča o Kosove već sada ubrzano dobija dramatična usmerenja koja moraju voditi tragičnim raspletima. Na pomolu je stvaranje jakog antialbanskog vojnog saveza između Srbije, Makedonije, Crne Gore, Grčke a verovatno i Bugarske. Na žalost, ne našom voljom, veoma brzo ćemo biti prisiljeni da prisustvujemo uništenju čitavog jednog naroda – Albanskog. Kosove ne može zauvek ostati otvoreno ratno i terorističko pitanje. Američka nagazna mina u Evropi koja treba da eksplodira svaki put kada to poželi Ujka Sem.
Kosovo je metafizička srpska priča par exellence i kao takva ona mora imati i metafizičko razrešenje. Ono na koje ljudi ne mogu konačno uticati.
Aleksandar Nogo.
Нема коментара:
Постави коментар