СРПСКА ХРАБРОСТ

Довољно дуго гледамо како се иживљавају над нама, како нам забрањују све што је национално, како растакају веру у послушништво подобним владикама, њиховим учењима и мењањима наше народне православне вере. Хапсе нас, суде, изручују, отимају територију, разарају дух, цепају на регионе, прекодрински простор утискују у босанштину. Излуђују нас њиховим медијским испирањима мозга, телевизијским психотортурама, деле нам по улицама некакве бесплатне новине на неколико страна у којима можете да читате о америчком и сорошевском господарству над нама. Осим Хага измислили су и некакав београдски Хаг који промовише човек са чудним именом „Бруно“. Прогањају људе због вербалног деликта, прете новинарима који су били уз свој народ и војску. Подижу мањине да руше државу. Хапсе и суде ратнике.
Па докле више?
Подигни се Србине и реци доста више. Брани своју државу, културу, нацију, језик и писмо, територију, веру, традицију, образовање. Брани своју част, због образа мртвих и јуначких предака, због великих интелектуалаца, због војника, духовника, због Лазара и Обилића.
Врати храброст Србине и реци да даље не може.
Хоћемо своју државу са свим својим територијама, хоћемо да живимо у националној српској држави, хоћемо да ујединимо Србију и Српску, да вратимо Србе из Црне Горе, да вратимо отете територије Крајине из канџи Велике Хрватске.
Слободно подигнимо своје биће и своју духовну снагу ка том циљу. Разуверимо наше слабе да се не плаше. Покренимо интелектуалце да буду српски предводници. Презримо све гњиде. Зар смо дозволили да уместо српских мислилаца у наше име говори наводни тумач наших идеја некакав љигавац по имену Емил Влајки. Па где сте Срби питам се данима.
Чега се плашите, ослободите се и борите се. Имамо право.
Где је она храброст из деведесетих година, она снага и жеља. Излазиле су стотине књига, часописа, одржане су на хиљаде трибина. Сви смо знали за шта се боримо. Ако сте заборавили борили смо за јединствену српску државу на српском етничком простору. Сетите се да смо то и имали од 1992 па до 1995. Те наше земље су се звале Република Србија, Република Српска, Република Српска Крајина и Црна Гора. Па зар то није била наша стварност? Била је и мора опет бити. Авнојевске границе никада неће бити прихваћене.
Србине док се мучиш и гладујеш јер су ти уништили земљу, фабрике, банке, породице, децу ти трпиш и ћутиш. До када више? Зар српска дечија уста нису преча од партизанске полуписмене официрке Јованке Броз и њене пензије од 1500 евра месечно. Зар самозвани краљ и принц Карађорђевић треба да живи на рачун српских порезника понижавајући их својим понашањем.
Устани и покажи им зубе. Ово је твоја земља, ово је твоја нација и требаш да се бориш за њу а не да умреш као последња беда.

Владимир Максимовић