Жуков на гробу Врангела
Октобар је '44 , улазиш у Београд;
Иконе су ти на тенку тек од Волгограда,
одликовани царски подофицире;
Коме ћеш прво?
На Ташмајдан,
где чека те црква и гроб рођака,
коме си с рамена скинуо руско небо;
Сад си слуга већи од оца,
коме је бојар и звоник држао небо;
Звоника немаш , сељачки сине,
сад' ти је цело руско на глави;
У Берлин си ушао на имендан;
Рођаци те нису дочекали,
сви су били мртви без гроба,
руско небо није било за свакога
Р.Д.
Нема коментара:
Постави коментар