Деда радио тајно, унук ради јавно
Акција и хапшење анархосиндикалисте Ратибора Тривунца, који је спалио заставу САД, обавезује нас да подсетимо на оно што је радио његов деда
У приче о хапшењу Ратибора Тривунца због паљења заставе САД у време посете Џозефа Бајдена, уплетен је и детаљ да је отац овог анархосиндикалисте у пословним односима с хотелским ланцем ,,Хајат”.
Када су већ медији довели у везу оца и сина, хајде да доведемо у везу и два Ратибора, деду и унука.
Ратибора Тривунца, старијег, упознали смо 1997, у време када је на страницама ,,Политике” објављиван фељтон Владимира Живанчевића ,,Један чудан живот у земљи Србији”. Његово узбудљиво сведочење изазвало је толику буру да су бројни читаоци пуна четири месеца на страницама нашег листа полемисали о Живанчевићевим тврдњама.
Приликом једног од наших сусрета у његовој кућици на Сењаку, већ је био у току зажарени дијалог домаћина и госта му, стаменог човека у годинама, кога нам је Живанчевић представио речима: „Упознај друга Белог, крвног побратима Николе Калабића. Свашта је тајно радио у животу, свашта зна, терам га да коначно проговори!”
Сретали смо се и касније, разговарали, а Ратибор старији није баш био спреман да оно што зна стави на папир. Прецизније, да нешто од онога што је већ написао обелоданимо у ,,Политици”.
Велика је то штета, јер су и јавност и историографија прикраћене за многе важне, непознате чињенице из наше новије прошлости, за сазнања о догађајима у којима је он играо важну улогу.
Као краљевски официр био је на служби у Ваљеву и када је 25. марта 1941. потписано приступање Југославије Тројном пакту. Демонстранти су изашли на улице а командант гарнизона је хтео да их заустави оружјем. Ратибор старији се одлучно супротставио тој идеји и спречио крвопролиће.
У Ваљеву је службовао и Никола Калабић, с којим се Ратибор старији крвно побратимио. Од Николе је добио на поклон каму у црним канијама, која им је и послужила у чину братимљења. Љубоморно ју је чувао и потанко описивао њен историјат, када смо га једном посетили у стану на Новом Београду, упознавши тада и његову супругу Теофанију, иначе Гркињу.
Њена велика пријатељица била је Гркиња Стела, удата за славног обавештајца Јосипа Копинича који је био венчани кум Ратибора старијег.
Када је после 1945. већ кренуо стазама дубоко законспирисаних акција, брзо је стигао у непосредну близину краља Петра I Карађорђевића. У униформи официра, Титов обавештајац је обављао и дужност краљевог ађутанта.
У тим годинама, неко од високопозиционираних, маштовитих официра Удбе, чак је смислио да и самог краља Петра I треба врбовати. Ова акција изгледа да је требало да се одвија баш преко Ратибора старијег, али је шеф свемоћне Удбе, Александар Ранковић, с Титовим знањем, ставио вето на замишљену операцију. Уз остало и зато што би кад-тад пукла брука да је Удба врбовала бившег југословенског краља.
Почетком педесетих Ратибор старији, друг Бели, имао је један суперповерљиви разговор у Београду с Титом и Ранковићем. Пошто је у Аргентини, што би се данас рекло, лоциран Анте Павелић, хтео је да на њега изврши атентат. Како би то урадио – интересовало је Тита. Ратибор старији је одговорио да ће операцијом променити лични опис, јер га познају у круговима ондашње политичке емиграције, а све остало је лако.
И сам Ранковић је био помало затечен, али га је претекао Тито. Одмахнуо је руком и рекао Ратибору старијем да то не долази у обзир, таман посла да због Павелића мења своје лице. Уосталом, југословенске службе имају довољно поузданих, спретних појединаца који ће Павелића скратити за главу. Што се Ратибора старијег тиче, нека настави да ради свој важни, тајни посао и даље.
Када се Ратибор Тривунац, старији, коначно вратио у земљу, почетком шездесетих, уследила је нека врста кампање, у медијима је постављано питање како један краљевски официр, емигрант, четник, итд, итд, може да се слободно шета, уместо да му буде суђено. Онда је то с највишег места заустављено.
Ратибор старији се посветио другим пословима, а у последњој деценији живота поверавао је хартији понешто из свог бурног живота и супертајних акција у којима је учествовао, или у њима имао главну улогу.
Дабоме, ови детаљи би чекали на објављивање да Ратибор Тривунац, млађи, ових дана у медијима није доведен у везу са својим оцем. Пошто се то догодило, сагласио се да га доведемо у везу и са његовим дедом и да ово сећање на друга Белог обелоданимо на страницама нашег листа.
У приче о хапшењу Ратибора Тривунца због паљења заставе САД у време посете Џозефа Бајдена, уплетен је и детаљ да је отац овог анархосиндикалисте у пословним односима с хотелским ланцем ,,Хајат”.
Када су већ медији довели у везу оца и сина, хајде да доведемо у везу и два Ратибора, деду и унука.
Ратибора Тривунца, старијег, упознали смо 1997, у време када је на страницама ,,Политике” објављиван фељтон Владимира Живанчевића ,,Један чудан живот у земљи Србији”. Његово узбудљиво сведочење изазвало је толику буру да су бројни читаоци пуна четири месеца на страницама нашег листа полемисали о Живанчевићевим тврдњама.
Приликом једног од наших сусрета у његовој кућици на Сењаку, већ је био у току зажарени дијалог домаћина и госта му, стаменог човека у годинама, кога нам је Живанчевић представио речима: „Упознај друга Белог, крвног побратима Николе Калабића. Свашта је тајно радио у животу, свашта зна, терам га да коначно проговори!”
Сретали смо се и касније, разговарали, а Ратибор старији није баш био спреман да оно што зна стави на папир. Прецизније, да нешто од онога што је већ написао обелоданимо у ,,Политици”.
Велика је то штета, јер су и јавност и историографија прикраћене за многе важне, непознате чињенице из наше новије прошлости, за сазнања о догађајима у којима је он играо важну улогу.
Као краљевски официр био је на служби у Ваљеву и када је 25. марта 1941. потписано приступање Југославије Тројном пакту. Демонстранти су изашли на улице а командант гарнизона је хтео да их заустави оружјем. Ратибор старији се одлучно супротставио тој идеји и спречио крвопролиће.
У Ваљеву је службовао и Никола Калабић, с којим се Ратибор старији крвно побратимио. Од Николе је добио на поклон каму у црним канијама, која им је и послужила у чину братимљења. Љубоморно ју је чувао и потанко описивао њен историјат, када смо га једном посетили у стану на Новом Београду, упознавши тада и његову супругу Теофанију, иначе Гркињу.
Њена велика пријатељица била је Гркиња Стела, удата за славног обавештајца Јосипа Копинича који је био венчани кум Ратибора старијег.
Када је после 1945. већ кренуо стазама дубоко законспирисаних акција, брзо је стигао у непосредну близину краља Петра I Карађорђевића. У униформи официра, Титов обавештајац је обављао и дужност краљевог ађутанта.
У тим годинама, неко од високопозиционираних, маштовитих официра Удбе, чак је смислио да и самог краља Петра I треба врбовати. Ова акција изгледа да је требало да се одвија баш преко Ратибора старијег, али је шеф свемоћне Удбе, Александар Ранковић, с Титовим знањем, ставио вето на замишљену операцију. Уз остало и зато што би кад-тад пукла брука да је Удба врбовала бившег југословенског краља.
Почетком педесетих Ратибор старији, друг Бели, имао је један суперповерљиви разговор у Београду с Титом и Ранковићем. Пошто је у Аргентини, што би се данас рекло, лоциран Анте Павелић, хтео је да на њега изврши атентат. Како би то урадио – интересовало је Тита. Ратибор старији је одговорио да ће операцијом променити лични опис, јер га познају у круговима ондашње политичке емиграције, а све остало је лако.
И сам Ранковић је био помало затечен, али га је претекао Тито. Одмахнуо је руком и рекао Ратибору старијем да то не долази у обзир, таман посла да због Павелића мења своје лице. Уосталом, југословенске службе имају довољно поузданих, спретних појединаца који ће Павелића скратити за главу. Што се Ратибора старијег тиче, нека настави да ради свој важни, тајни посао и даље.
Када се Ратибор Тривунац, старији, коначно вратио у земљу, почетком шездесетих, уследила је нека врста кампање, у медијима је постављано питање како један краљевски официр, емигрант, четник, итд, итд, може да се слободно шета, уместо да му буде суђено. Онда је то с највишег места заустављено.
Ратибор старији се посветио другим пословима, а у последњој деценији живота поверавао је хартији понешто из свог бурног живота и супертајних акција у којима је учествовао, или у њима имао главну улогу.
Дабоме, ови детаљи би чекали на објављивање да Ратибор Тривунац, млађи, ових дана у медијима није доведен у везу са својим оцем. Пошто се то догодило, сагласио се да га доведемо у везу и са његовим дедом и да ово сећање на друга Белог обелоданимо на страницама нашег листа.
Слободан Кљакић
ПОЛИТИКА 25.05.2009
Нема коментара:
Постави коментар